Православни верници прослављају Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву: Многи се на овај празник моле за исцељење, а ове ствари данас НИПОШТО не радите

Српска православна црква данас прославља Светог Вартоломеја, једног од дванаесторице великих апостола, и Светог Варнаву, једног од Седамдесеторице Христових ученика.

Овај празник дубоко је укорењен у народној традицији и обележен богатим скупом веровања и обичаја, који се и данас поштују широм Србије.  

Свети апостол Вартоломеј, у народу познат и као Вратолома или Вртолома, проповедао је Јеванђеље у друштву апостола Филипа и девицом Маријом, а потом и са светим Јованом Богословом. Његово мисионарско деловање обухватало је Азију, Индију и Јерменију, где је на крају страдао мученичком смрћу.

Верници му се обраћају као чувару поља и летине, а празник се у многим крајевима доживљава и као дан строгог одмора од свих тежих послова.   

Народно предање упозорава да се данас не оре земља, јер Вартоломеј не прашта онима који празник не поштују. Сматра се да ће онај ко данас ради ризиковати да му сав труд око усева пропадне.  

У Поморављу се још увек може чути изрека: „Смлатиће те као Вртолома праску“, којом се упозоравају они који не маре за светитељев дан.  

Свети апостол Варнава, који је по рођењу носио име Јосиф, потицао је с Кипра, из богате левитске породице. Образовао се заједно са Савлом (каснијим апостолом Павлом) код чувеног учитеља Гамалила у Јерусалиму.  

Његово апостолско име, Варнава, што значи „Син утехе“, добио је због изузетне способности да теши и уздиже оне у духовној невољи.  

За овај дан везана су бројна народна веровања. Наиме, верује се да деци треба бранити да се пењу по дрвећу како не би пала и поломила врат, а женама се саветује да тог дана не „бућкају“ млеко. Купање у рекама такође је забрањено, јер се сматра да вода може донети несрећу.

У неким крајевима Србије, попут Хомоља, обуставља се сваки рад. На југу земље, у Топлици, верује се да Свети Вратолома и Свети Сава данас заједно седе на врху планине и чувају сва поља. Тек када задремају, верује народ, може се десити град или невреме, али се то ретко догађа, под условом да је празник испоштован.

У шумадијским селима овај дан се посебно поштује због веровања да Свети Вратолома помаже онима који болују од падавице. Многи болесни одлазе у манастире како би се на овај дан помолили за исцељење.