Uzavrelo na Bliskom istoku: Koji su rizici od izraelskih udara na iranska nuklearna postrojenja?
Izraelski deklarisani cilj u borbi sa Iranom je da uništi njegov potencijal za izgradnju nuklearnog oružja.
Nije jasno da li Izrael ima vojnu moć da to uradi sam, s obzirom na to da su neka od ključnih mesta koja Iran koristi za skladištenje i preradu nuklearnog materijala zaštićena duboko pod zemljom.
Do sada je Izrael izvršio udare na nuklearne objekte poput Natanza, Kondaba, Isfahana i Fordoua.
Juče je Izrael saopštio da je pogodio lokaciju Bušer, jedinu aktivnu iransku nuklearnu elektranu, pre nego što je naizgled povukao komentare.
Koji su rizici od takvih napada i da li bi mogli dovesti do neke vrste nuklearnih padavina u regionu u kojem žive desetine miliona ljudi?
Bezbednost pod zemljom
Piter Brajant, profesor na Univerzitetu u Liverpulu, specijalizovan za nauku o zaštiti od zračenja, rekao je da do sada nije previše zabrinut zbog rizika.
Iako je bilo napada na objekte poput Kondaba, veliki deo štete prijavljene do sada je spoljašnje prirode, a takvi objekti su projektovani da obuzdaju unutrašnje probleme.
- Uranijum je opasan samo ako se udiše ili proguta ili uđe u telo pri niskim obogaćenjima, rekao je on.
Nuklearni materijal bi mogao da završi zakopan
Darja Dolzikova, viši istraživač u londonskom istraživačkom centru RUSI, rekla je da napadi na objekte na početku ciklusa nuklearnog goriva - faze obogaćivanja gde se uranijum priprema za upotrebu u reaktoru - predstavljaju prvenstveno hemijski, a ne radiološki rizik.
Lokacije poput Natanza i Isfahana su mesta za obogaćivanje.
Takve hemikalije bi mogle biti raspršene, ali takav rizik je ponovo manji kod podzemnih objekata.
Sajmon Benet, koji vodi jedinicu za civilnu bezbednost i sigurnost na Univerzitetu u Lesteru u Velikoj Britaniji, rekao je da će izraelski napadi verovatno završiti „zakopavanjem nuklearnog materijala hiljadama tona betona, zemlje i stena“.
Rizik od "apsolutne katastrofe" u elektrani
Glavna briga bi bila ako bi Izraelci napali nuklearni reaktor u Bušeru.
Ričard Vejkford, počasni profesor epidemiologije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da, dok bi postrojenja za obogaćivanje ostala hemijsko pitanje, udar na reaktor bio bi „druga priča“.
Ovo bi moglo dovesti do oslobađanja radioaktivnih elemenata ili u obliku oblaka isparljivih materijala ili u more, dodao je.
Džejms Akton, kodirektor programa nuklearne politike u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, rekao je da bi napad na Bušer „mogao izazvati apsolutnu radiološku katastrofu“.
Snabdevanje vodom bilo bi direktno pogođeno
Svaki potencijalni uticaj na Bušer preti da kontaminira vode, ugrožavajući kritični izvor desalinizovane vode za piće.
U brojnim zemljama poput UAE, Katara i Bahreina, desalinizovana voda čini ogromnu količinu vode za piće.
Nidal Hilal, profesor inženjerstva i direktor Centra za istraživanje voda na Univerzitetu Njujork u Abu Dabiju, rekao je: „Postrojenja za desalinizaciju vode na obali su posebno osetljiva na regionalne opasnosti poput izlivanja nafte i potencijalne nuklearne kontaminacije.“
Srbija Danas/ Sky News
