Budućnost sveta je u rukama saveznika Teherana: Da li Rusija, Kina i Severna Koreja ulaze u rat?
Odluka Donalda Trampa da napadne Iran mogla bi izazvati širi regionalni, pa čak i globalni rat, ali mnogo toga zavisiće od toga kako će reagovati Rusija i Kina – najmoćniji saveznici Teherana.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da će u ponedeljak ujutru u Moskvi održati „ozbiljne konsultacije“ s Vladimirom Putinom.
Zapadne saveznice smatraju da Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja čine novu osu autoritarnih sila, koje su sve više međusobno usklađene i pružaju jedna drugoj podršku.
Donald Tramp je, međutim, odstupio od tradicionalnog savezništva sa demokratskim partnerima i izgradio blizak odnos s Putinom – bliskiji nego bilo koji američki predsednik u skorijoj istoriji.
Koliko bi to moglo uticati na računice Kremlja dok Moskva odlučuje kako da odgovori na američke poteze u Iranu, unosi dodatni nivo nepredvidivosti u ovu krizu, piše SkyNews.
Jedan od ograničavajućih faktora jeste i fizička sposobnost ruske vojske – ako bi i želela – da pruži vojnu pomoć Iranu, s obzirom na rat u Ukrajini.
Za razliku od NATO-a, ne postoji formalni sporazum između Moskve, Pekinga, Teherana i Pjongjanga da u kriznim situacijama priteknu jedni drugima u pomoć.
Ipak, slabljenje jednog člana ove četvorke uticalo bi na vitalne nacionalne interese preostalih, pa postoji obostrani interes za međusobnu podršku – bilo vojnom silom, bilo isporukom oružja.
Iran praktično nema izbora osim da direktno uzvrati Sjedinjenim Državama nakon što su mu tokom noći pogođena tri ključna nuklearna postrojenja.
Međutim, sposobnost Irana da lansira balističke rakete i dronove ozbiljno je narušena talasima izraelskih napada otkako je premijer Benjamin Netanjahu pre deset dana objavio rat Iranu.
Koje su opcije Irana?
Američke baze, ratni brodovi i avioni u regionu nalaze se u dometu iranskih raketa i dronova, ali Pentagon je znatno pojačao protivvazdušnu odbranu u očekivanju iranskog kontraudara.
Ipak, postoje i mekše mete, poput američkih ambasada ili drugih diplomatskih misija.
Iran bi takođe mogao da minira Ormuski moreuz – potez koji bi imao globalne posledice jer bi poremetio tok isporuka velikih količina nafte, gasa i drugih roba.
Osim toga, i vojni ciljevi američkih saveznika mogli bi biti proglašeni legitimnim metama.
Velika Britanija je saopštila da nije učestvovala u američkom napadu.
Ali, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva dodatno je pojačalo mere „zaštite snaga“ za svoje baze i vojnike na Bliskom istoku na najviši nivo, kako se nezvanično saznaje.
Šta je pogođeno u američkom napadu?
U operaciji koja se planirala godinama, američki nevidljivi bombarderi B-2 bacili su ogromne bombe za probijanje bunkera – GBU-57 "Massive Ordnance Penetrator" – na postrojenje za obogaćivanje nuklearnog goriva Fordo, koje se nalazi oko 110 km jugozapadno od Teherana.
Kompleks je izgrađen pod planinom – na dubini od oko 80 do 90 metara – kako bi bio izvan domašaja izraelske vojske. Samo američko ratno vazduhoplovstvo poseduje oružje dovoljno snažno da probije slojeve kamena, zemlje i betona i nanese značajnu štetu.
Isto oružje korišćeno je za napad na glavno iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, koje se nalazi 250 km jugoistočno od glavnog grada.
Takođe, američke podmornice lansirale su krstareće rakete TLAM ka Natanzu i ka lokaciji van grada Isfahan, koji se nalazi 420 km južno od Teherana. Smatra se da se tamo čuva nuklearno gorivo blizu granice za vojnu upotrebu.
Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) – nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija – saopštila je da šest zgrada u Isfahanu koje su pogođene sadrže malo ili nimalo nuklearnog materijala.
Tramp je izjavio da je naredio napad kako bi uništio sposobnost Irana da obogaćuje uranijum do nivoa potrebnog za proizvodnju nuklearne bombe. Teheran, s druge strane, već godinama tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo civilne prirode
Ipak, analitičari upozoravaju da bi bilo veoma teško zaustaviti iranski nuklearni program isključivo vojnim sredstvima, te da bi ovakav napad mogao čak i ubrzati nastojanja Irana da napravi bombu – ako su ključne komponente sačuvane.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova u nedelju je oštro osudilo američke udare na iranska nuklearna postrojenja kao „opasnu eskalaciju“ koja bi mogla dodatno da ugrozi „regionalnu i globalnu bezbednost“.
„Rizik od eskalacije sukoba na Bliskom istoku, koji je već pogođen brojnim krizama, značajno je povećan“, navedeno je u saopštenju.
Prošle nedelje, ruska vlada upozorila je SAD da se ne priključuju izraelskom ratu protiv Irana, navodeći da bi to bio „izuzetno opasan potez sa istinski nepredvidivim negativnim posledicama“.
Te izjave usledile su nakon telefonskog razgovora Vladimira Putina sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom.
To znači da se ruska vlada – s obzirom na to da Iran pruža vojnu pomoć Moskvi u ratu u Ukrajini – sada suočava s hitnom odlukom o tome kako da podrži iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija, čiji je opstanak direktno ugrožen izraelskom kampanjom.
