У ком случају ће Иран напасти америчке циљеве? Откривени могући сценарији ескалације сукоба

Најповољнији исход био би брзи прекид ватре уз посредовање медијатора и притисак међународне заједнице. Сличан модел виђен је у претходним сукобима између Израела и Хезболаха, који, упркос великом арсеналу и десетинама хиљада бораца, није успео да зада ефикасан противудар и на крају је пристао да "демонтира" своју војну инфраструктуру и повуче се даље од границе.

Могуће је да Ирану пође за руком да нанесе неколико значајнијих удараца Израелу, барем толико разорних да их домаћа јавност доживи као сразмерну одмазду, након чега би Техеран могао да пристане на прекид ватре.

Проблем је што се не зна шта Израел тачно жели да постигне и колико још циљева намерава да гађа. У последњим нападима у недељу ујутро израелске снаге уништиле су главно складиште гаса и средишњу нафтну рафинерију у Техерану, што указује на нову фазу рата. Изгледа да се Израел преусмерава с нуклеарних и војних циљева на енергетску инфраструктуру, темељ иранског извоза и државног буџета.

Утицајна америчка агенција за стратешке процене Стратфор, коју неки називају и "ЦИА у сенци", још у петак је тачно предвидела да ће Израел проширити своје деловање даље од пуког смањења иранских нуклеарних и војних способности како би све више нападао невојне политичке вође, цивилну инфраструктуру и друге циљеве осмишљено да нанесе не само војну него и економску и политичку штету.

Израел ће вероватно наставити да циља иранске нуклеарне локације и покушавати да елиминише кључне научнике нуклеарног програма. Вероватно је и ширење атентата на политичко водство. Упркос снажној одбрани, укључујући подршку САД и Француске, ирански пројектили и даље повремено пробијају одбрамбени штит и погађају израелске циљеве.

Ипак, Стратфор засад држи да је ширење сукоба на целу регију мање вероватно. Иран ће, барем у почетној фази, избегавати нападе на америчку војну инфраструктуру како не би изазвао директно укључивање Сједињених Држава.

Исто важи и за земље Већа за сарадњу у Заливу које Иран види као потенцијалне политичке и економске канале за очување минимума међународне сарадње, посебно након завршетка сукоба. Међутим, како се сукоб продубљује, расте вероватноћа да би чак и ненамерна ескалација могла увући у рат САД и арапске државе.

Најризичнији сценарио

Иако је мало вероватно да ће америчка одбрамбена подршка Израелу изазвати Иран да циља америчке војне објекте у регији, ако америчка војска директно крене у офензиву на Иран, Техеран би тада могао да активира савезнике и проиранске милиције за нападе на америчке циљеве у Ираку, Сирији или Јемену, преноси "Јутарњи". Иако је у овом тренутку то мало вероватно, могло би се догодити и да заливске земље допусте коришћење својих база или ваздушног простора за нападе на Иран.

Тада би њихова енергетска инфраструктура постала легитимна мета Ирана и његових савезника. На пример, Јордан је већ пресрео више пројектила и дронова над својом територијом, слично као и лани кад су иранске ракете гађале Израел. Међутим, могуће је да би у случају америчког укључивања у сукоб САД користио њихове базе, што тада оне више не би могле приказати као пуку самоодбрану.

У том случају би сукоб попримио регионалне размере. Иран би вероватно посегнуо и за асиметричним методама, нападима путем савезника и, потенцијално, терористичких мрежа како би повећао притисак на Израел и његове западне савезнике.

Постоји и сценарио у којем рат не завршава формално, него прелази у стање повремених напада, саботажа и атентата. Таква исцрпљујућа динамика, према аналитичарки Иселин Брејди из "Фореигн Policy", може потрајати месецима, па и годинама.

У том времену Иран би могао да обнови нуклеарни програм у сенци, изван надзора, користећи се ратом као оправдањем за одбацивање међународних инспекција.

Најризичнији сценарио јесте покушај потпуне дестабилизације Исламске Републике. Ако уистину дође до пада иранског режима, што се сматра једним од крајњих циљева Израела, отвара се питање ко би уопште могао да преузме власт.

У овом тренутку нема јасне политичке алтернативе с довољно легитимитета. У таквом вакуму лако би могло доћи до грађанског рата или успона војне хунте. Без плана за оно што долази након пада режима, Израел би могао да отвори врата још нестабилнијем, а можда чак и радикалнијем Ирану.