Цена горива отићи ће у небеса, а затим и све остало: Ако Иран затвори Ормуски мореуз, следи светска економска криза - рецесија каква није виђена више од 50 година

Свет је на ивици нове енергетске кризе након што је ирански парламент изгласао затварање Хормушког мореуза, једног од најважнијих геостратешких тачака на планети. Ову информацију данас су потврдили државни медији Исламске Републике, изазивајући талас забринутости међу аналитичарима и лидерима широм света.

Иако ова одлука још увек чека коначну потврду од стране Врховног савета за националну безбедност Ирана, јасно је да је Техеран спреман на драстичне потезе који би могли да изазову ланчану реакцију глобалних размера.

Према званичним подацима америчке Управе за енергетске информације (ЕИА), само током 2024. и првог квартала 2025. године кроз Хормушки мореуз је прошло:

• Више од четвртине укупне светске поморске трговине нафтом

• Око петине укупне глобалне потрошње нафте и нафтних деривата

• Око 20% глобалне трговине течним природним гасом (ЛНГ), претежно из Катара

Значај Хормушког мореуза за глобалну енергетску безбедност тешко је преценити. Сваки танкер који напушта Саудијску Арабију, УАЕ, Кувајт или Катар мора да прође овим морем, што га чини тачком од пресудне важности за стабилност енергетског тржишта.

Затварање Хормушког мореуза: Претња која би могла да заледи светску економију

Могућност затварања Ормуског мореуза, стратешки кључног поморског пролаза између Персијског и Оманског залива, постаје све реалнија опција у светлу растућих тензија на Блиском истоку. Ова уска морска рута, широка свега 33 километра на најужем делу, годишње пропусти скоро 20 милиона барела сирове нафте дневно, скоро једну петину укупног светског извоза нафте.

Ормуски мореуз је витална артерија за глобално снабдевање енергентима. Његово затварање, било војним путем или услед безбедносних претњи, имало би тренутне и разорне последице по светску економију:

• Цена нафте би могла да експлодира, достижући нивое од преко 150 долара по барелу, као што се већ десило у сличним кризама раније.

• Глобални ланац снабдевања би био озбиљно угрожен, не само за енергенте, већ и за хемикалије, храну и индустријске сировине.

• Поморске силе САД, Велике Британије и других НАТО земаља биле би присиљене да одговоре војно, што додатно подиже ризик од регионалног сукоба са глобалним последицама.

Највише би, међутим, страдале земље које зависе од увоза нафте из заливског региона — попут Јапана, Јужне Кореје, Индије и Кине, али и многе европске земље које се ослањају на танкере из Саудијске Арабије и Катара.

Оно што додатно забрињава јесте одсуство реалних алтернатива. Заобилазне руте, као што је пут око Рта Добре наде, захтевају и до 14 дана додатног путовања и огромне логистичке трошкове. Копнени цевоводи који би могли да заобиђу мореуз нису довољно капацитетни да надоместе губитке.

Рецесија какву свет није видео више од 50 година

Према проценама енергетских аналитичара, затварање овог мореуза би за само неколико дана могло да изазове светску рецесију, упоредиву са нафтним шоковима из 1970-их година.

Ормуски мореуз можда је само тачка на карти, али је у стварности пулз глобалне енергетике. Свака нестабилност у овој тачки света аутоматски се преноси на све нас – кроз цене горива, струје, хране и основних потреба. Док свет пажљиво прати сваки покрет у Персијском заливу, инвеститори, политичари и обични грађани са зебњом гледају на хоризонт.