Батерије доприносе стабилности енергетског система - све су исплативије

атеријска складишта електричне енергије постају атрактивна како у Србији, тако и у другим деловима Европе и света.

Најпре постоји потреба да се усклади расположивост обновљиве енергије са ценом и потрошњом у току дана. Не можемо да утичемо на то када ће варијабилни извори да производе мање, а када више енергије, али ту неравномерност можемо да "испегламо" батеријским складиштима.

Друга компонента која данас батеријске системе чини атрактивним јесте њихова све нижа цена. Наиме, цена батеријских система је од 2015. до 2024. године опала за око 75%.

У Србији је већ реализовано неколико већих система са соларним панелима и батеријама на привредним објектима и домаћинствима, где превасходни разлог није била уштеда на електричној енергији, већ обезбеђење непрекидног напајања код флуктуација напона и нестанка електричне енергије на дистрибутивном делу. Данашња улагања у батеријска складишта имају и економску рачуницу.

Наиме, према данашњим ценама мини соларних електрана са батеријским системима, инвестицију у соларну електрану са батеријама у Србији, компаније исплате у периоду између 4 и 6 година. Исплативост зависи од броја циклуса које батерије ураде у току године.

Међутим, још бољу исплативост коју смо анализирали за један привредни субјект, има улагање сопствених средстава од 20% у соларну електрану од 50kW са батеријама, уз кредит на 5 година и рату 600€, где се уложена сопствена средства враћају након две године, док је просечна месечна уштеда на рачуну за електричну енергију већа за 60% од износа рате кредита.

Овакви прикази указују на веома атрактиван поврат сопствених улагања и стаблиније пословање субјеката у привреди који користе соларне електране са батеријским складиштем.

Али батеријски системи нису корисни само у привреди, већ могу да буду одлично решење и за значајно мање соларне капацитете – као што су кућни кровови.

У Србији, највеће интересовање је за батеријске системе код домаћинстава, где већ постоји значајан број реализованих система. Затим следе индустријски и комерцијални објекти, док потражња за батеријским системима на преносној мрежи тек почиње да се исказује кроз упите и захтеве – у случају великих соларних електрана, за сада није почела реализација ових система, преноси Е-Капија.

Међутим, врло брзо ће започети и примена батеријских складишта на мрежи, пошто Електромрежа Србије (ЕМС), по усвојеном Закону о коришћењу обновљивих извора енергије (члан 68б), може одложити прикључење електрана већих капацитета у случају да не постоји примерено складиште електричне енергије.

Батеријски системи нуде различите предности, у зависности од тога где се примењују, и њихове величине.

Када говоримо о комерцијалним и индустријским објектима, батерије су добре за смањење вршне потрошње, повећање степена енергетске самосталности у комбинацији са соларном електраном, као и за осигурање непрекидног снабдевања за критичне потрошаче, у случају нестанка електричне енергије.

Додатне користи које комерцијални и индустријски системи могу да имају, то је пружање помоћних услуга за стабилизацију рада електродистрибутивне мреже, где се батерија користи као услуга за балансирање мреже, регулацију фреквенције и напона, на чему се може остварити додатна зарада. То је нова могућност коју су добили из индустрије активни купци на тржишту електричне енергије.

Са друге стране, кућни батеријски системи обезбеђују само боље искоришћење сопствених соларних капацитета, као и непрекидно напајање за случај нестанка електричне енергије.

Најзад, батеријска складишта на мрежи служе за већу флексибилност мреже за балансирање рада система, праћењем фреквенције рада мреже, или праћењем разлике у цени електричне енергије на мрежи током дана. Превасходни разлог изградње великих мрежних батеријских складишта је стабилизација рада мреже преко дана, са великим уделом обновљивих извора.

Постоји део стручње јавности у Србији који сматра да прозјумери (купци-произвођачи) не доприносе пословању електроенергетског система. Међутим, до сада је урађено неколико релевантних студија на Електротехничком факултету у Београду, које су показале колики је оптимално димензионисан број прикључака мини соларних електрана домаћинстава на једном средњенапонском изводу, као и ниже губитке на електродистрибутивном систему где постоје прозјумери.

У урбаним деловима земље, по броју могућих прикључака домаћинстава, наши актуелни капацитети су далеко испод техничких ограничења.

По актуелним подацима Електродистрибуције Србије, тренутни укупни капацитети домаћинстава прозјумера су око 28 MW, са индустријом укупно око 100MW, што је још увек веома мала бројка у односу за наше енергетске потребе, али и на циљ да достигнемо 500MW прозјумера до 2030. године, што је део званичног Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије (ИНЕКП). Такође, велики број прозјумера из индустрије, који не раде током две смене у току седмице и суботом, вишкове енергије предају управо онда када је потражња за електричном енергијом највећа – у поподневним сатима.

С обзиром да је развој прозјумера у Србији тек у повоју, могу се приметити одређене " грешке у корацима": најновији подаци ЕПС говоре да су фотонапонски системи код домаћинстава предимензионисани у 20% случајева, што је довело до тога да су ова домаћинства након пресека 31.03. предала између 1000kWh и 5000kWh без надокнаде. То је енергија коју су они практично поклонили ЕПС-у.

Уместо превеликог броја соларних панела на крову, боље је имати једну батерију, која ће складиштити дневне вишкове и користити их, примера ради, у вечерњим часовима. То је дозвољено и предвиђено и новим Законом о енергетици.

Крајем априла, испад електроенергетског система на Иберијском полуострву, када је више од 60 милиона становника било око 10 сати без електричне енергије, показао је као једну од научених лекција неопходност батеријских система као састојка за стабилизацију фреквенције на преносу и дистрибуцији електричне енергије у условима великог учешћа обновљивих извора.

Широм западне Европе започиње нови талас у енергетској транзицији: због учешћа варијабилних извора који су постали значајни у енергетском миксу, где удео енергије Сунца и ветра прелази 70% током дана у земљама као што су Португал, Шпанија, Немачка, Холандија, Данска, Грчка, батеријска складишта постају неопходна компонента за усклађивање производње са потрошњом у сваком тренутку.

Тиме се остварује стабилизација рада оваквих система приликом настанка краћих поремећаја. Међутим, осим стабилизације рада система, мотив је и зарада.

Очекује се да ће цене батерија и даље опадати, из разлога изузетно велике потражње и обима производње последњих година, како батерија за електрична возила, тако и за енергетику. Код батеријских складишта постоји већа конкуренција између бројних произвођача, али и конкуренција између технологија батерија.

При развоју батеријских система, пажња се посвећује безбедности при коришћењу ових система, ефикасности претварања енергије, температурном опсегу рада, броју циклуса рада батерија, густини енергије, могућностима рециклаже, али и – ценама.