Јован Дучић волео удату глумицу – родила му сина кога се одрекао, а живот детета трагично је завршен

Јован Дучић, један од најистакнутијих српских и југословенских књижевника и дипломата, рођен је 15. фебруара 1874. године у Требињу, а преминуо 7. априла 1943. у Америци. Док га је књижевни критичар Јован Скерлић својевремено прогласио најбољим младим лиричарем српске и југословенске књижевности, савремени погледи све чешће осветљавају и тамније стране његове личности.

Три Дучићеве љубави

Писац и новинар Славиша Павловић посветио је свој роман "Химерина крв" бурном животу Јована Дучића. 

У интервјуу за "Лагуну" својевремено је истакао да се песнику често неправедно приписује епитет женомрсца, иако су његове љубавне везе биле интензивне, али и пуне контроверзи. 

- Дучић је имао три велике љубави, а то су Мага Живановић, Јованка Јовановић и принцеза Анђела ди Сулмоне. Он описује и неке љубави током својих студија, али им не придаје значај. Читајући писма Маги и Јованки види се да су те љубави биле страствене, кад читамо дневник у ком пише о Анђели, видимо да о њој говори у суперлативу. Када бисмо правили листу ко му је највећа љубав, онда је то Анђела.

Песник и удата глумица

Притом, због своје везе с глумицом Јованком Јовановић, Дучић је могао да изгуби посао. 

О афери је 1910. године писао "Мали журнал", а због тога је његова дипломатска каријера била озбиљно угрожена. 

Три године раније, Дучић је већ био службеник Министарства иностраних дела Краљевине Србије. На једној светосавској забави пријатељи су га упознали с Јованком, удатом лепотицом и супругом инжењера Танасија Тодоровића, двадесет година старијег од ње. 

Јованка је била мајка двоје деце – Душана и Наде. Треће дете које ће родити, син Јовица, био је Дучићев. 

На почетку, ову нову љубав Дучић је успешно скривао. Ипак, у Београду и касније у Врању, долазио је у дом Тодоровића, чак је држао говор на Јовичином рођендану, казујући да је дечак леп и да се уметнуо на оца. 

- Нисам нашао све одговоре о Јовици. Дучић после његове треће године као да га се одрекао. Он је постао глумац, као мајка, али је извршио самоубиство. Наступао је у театру као Јовица Бељански, али му је право име било Јовица Тодоровић. Дучићева мајка била је из Дољана, па је зато узео тај псеудоним. Из писама која су сачувана знамо да постоји та веза с песником - каже Павловић.

Дучићева љубавна авантура

“НИН” наводи да је 1910. године дошло до краја скривања ове везе када је "Мали журнал" објавио текст под насловом "Дучићева љубавна авантура": 

- Господин Јован Дучић, писар српског посланства, бавио се ових дана у Врању на одсуству. Лепа супруга једног вишег инжењера из Врања била је предмет његових погледа за све време, али по брзом познанству даје се закључити да су се ово двоје још раније волели. Сиромах муж није ништа сумњао, јер је са својом супругом изродио толику децу. Али како се сиромах муж изненадио кад му се жена прексиноћ није вратила. Убрзо је и цела варош сазнала за бекство ове госпође, а потом се и детаљи бекства сазнадоше. Дотична госпођа је утекла са Дучићем у Софију. Муж одбеглице послао је тужбу министру иностраних дела.

Милан Кашанин пише да је Дучић био хладан и меланхоличан песник љубави, обојене несрећом: 

- Усамљен, он би да воли и да буде вољен, али све његове љубави су несрећне, и он говори о свима њима, не кад се приближују ни кад су у њему, већ кад престану.

Отео вереницу Алекси Шантићу 

Посебно интригантна је прича да је Дучић отео вереницу свом пријатељу Алекси Шантићу. 

О томе је говорио и Милош Црњански: 

- Шантић се у Мостару заљубио и верио, а његов најбољи друг Дучић, који је исто био лепа појава, молио га је да се уклони од те девојке. То се дешава у животу међу пријатељима. И Дука се био у њу заљубио. И он се уклонио, зато што је волео свога друга. Дучић је онда једно време или водио љубав, или бар тако је изгледало са том девојком, па после је прокинуо, отишао у дипломатију. А Шантић је остао у Мостару сам и никад се није женио.